Ima mnogo nas koje patimo zbog surove činjenice što nam priroda nije dozvolila da postanemo majke. Od svih opcija koje postoje, surogat majka je uglavnom poslednja na koju pomišljamo. Nekako, narod u našim krajevima još uvek nije navikao da tvoje dete može da rodi neko drugi, a da je to zaista tvoje dete.
Moja borba za potomstvo počela je pre više od petnaest godina, ali snovi o velikoj porodici mnogo pre toga. Još kao devojčica sam maštala da ću imati puno dece i da će oko mene odzvanjati dečiji glasovi. Tek što sam se venčala sa svojim mužem, još dok smo birali i s ljubavlju opremali naš stan u Umki kod Beograda, već smo ga posmatrali kao porodični. Ok, ove dve manje sobe su idealne kao dečije, kad deca malo stasaju, jedno može preći u veću, ako budu dve devojčice ili dva dečaka mogu i zajedno…
Naši snovi su se nizali kao perle, a da ni sami nismo znali da su – od stakla. Da će početi da se razbijaju, jedna po jedna, već pri prvim lekarskim nalazima. A usledili su nakon prve neuspele trudnoće, otprilike oko prve godišnjice braka.
– Teško će ovo ići prirodnim putem. Izgleda da se plod loše implementirao. Poslaću vas da uradite još neke nalaze, ali ću vam, kako sada stvari stoje, verovatno preporučiti vantelesnu oplodnju – reči su koje je, odmahujući glavom, izgovorio moj dugogodišnji lekar, vrsni ginekolog, nakon drugog pobačaja. Bila je to vanmaterična trudnoća.
BEZUSPEŠNI POKUŠAJI VANTELESNE OPLODNJE
Usledile su godine u kojima se besomučno ponavljao isti scenario: pregledi, brisevi, prikupljanje rezultata, injekcije na koje sam odlazila, a nekada ih i sama sebi ubrizgavala u stomak, mirovanje, iščekivanje, osećaj nade stvoren saznanjem da se u mojoj utrobi nalaze čak tri mala potencijalna života, molitve, samoohrabrivanje i beskonačno, beskonačno strpljenje…
I uvek isti epilog: krah. Kraj još jednog lepog sna, a tek što sam ga počela sanjati. Bolna praznina u mom stomaku u kojem su, do malopre, kucala majušna srca, kojima nije suđeno da se rode.
– Izdrži još ovaj put, polako, ne gubi nadu, strpi se, siguran sam da će sledeći put biti uspešan – nežno me je tešio muž, moja najveća podrška. A znam, odlično znam koliko je i njemu bilo teško, najpre dok posmatra mene, po ko zna koji put skrhanu bolom zbog gubitka, a potom zbog pomisli na malog dečaka kojeg uči da igra fudbal ili devojčice koju štiti… A kojih nema.
– Izdrži još ovaj put – govorila sam i sama sebi. Ali sledećeg puta nije bilo. Nakon 15 godina borbe sa infertilitetom, moj organizam je bio iscrpljen i izmučem silnim hormonima koje sam za sve ove godine primila. Iscrpli smo sve mogućnosti, a i moju rezervu jajnih ćelija. U poslednjem pokušaju, više nisam imala nijednu jajnu ćeliju.
– Čak i da se desi i održi trudnoća, Vaš organizam više ne bi ne mogao da je iznese. Ne smemo rizikovati – bio je neumoljiv lekar.
Uzalud sam kumila, molila, tražila mišljenje drugog, pa i trećeg lekara… Svi su se slagali u tome da bi trudnoća u ovom stanju organizma bila ravna samoubistvu.
IZ NAJGOREG OČAJA – NOVA NADA
Nisu me svi mogli razumeti kada bih im rekla da mi je suočenje sa tim da nikada neću moći da imam svoje dete bilo teže nego strah od smrti. Toliko sam želela da budem majka, da mi se život bez toga činio besmislenim.
Nikako mi nije polazilo za rukom da se naviknem na život u kojem smo samo nas dvoje. Da se posvetim sebi i nekim drugim ciljevima. Sve je delovalo tako beznačajno u odnosu na pomisao kako mala stopala trčkaraju za mnom, kako pokrivam i uspavljujem svoje čedo dok ono izgovara: “Laku noć, mama”.
Društvene mreže sam morala da posmatram samo sa zdrave distance. Morala sam da se odvojim od svih tih savršenih života mojih prijatelja sa decom i porodicom za koje sam znala da neću moći nikada da imam. Tešila sam sebe da mi je dozvoljeno da se sakrijem, ako želim, da isključim svoj telefon, ako je to ono što mi je potrebno, i zamolim svog muža da proveri i izbriše bilo koje nepromišljene poruke, ako je to ono što će mi pomoći.
Otkrila sam da su te poruke od mojih najvoljenijih, koji su mi govorili da brinu za mene i kako sam u njihovim mislima, učinile da se osećam malo manje zaboravljeno i pomogle su mi da potvrdim tugu na koju nikad nisam bila sigurna da imam pravo.
Baš negde u tom periodu dve osobe iz moje bliže okoline su ostale trudne. Naravno da sam bila srećna zbog njih, ali svaka takva vest stvarala bi novi grč u stomaku, bol u duši i iznova isto pitanje: “A zašto se to i meni nije moglo desiti?!”.
A onda sam, sasvim slučajno, naišla na reklamu agencije Link4MED, gde su nudili mogućnost realizacije surogat programa u inostranstvu. Sve je bilo lepo objašnjeno i to na našem jeziku.
SUROGATSTVO – IDEJA KOJA ME JE ODMAH „KUPILA“
Nisam mogla da verujem. Stvorila mi se nada da ipak mogu da postanem mama!
Uzbuđenje izazvano novim saznanjem toliko me je nadvladalo da sam ih nazvala i pre nego što sam razgovarala sa mužem. Od samog početka, uspostavila sam kontakt sa ljubaznom Sanjom koja mi je objasnila da agencija pruža podršku tokom celog procesa, da imaju ljude i u Srbiji, a ne samo koordinatora u bolnici, da prevode potrebnu dokumentaciju, ugovaraju termine u bolnici, organizuju smeštaj i prevoz, bukvalno sve…
Kao neko ko je sve ostale opcije bezuspešno isprobao, ja nisam imala dileme: to je to što želim. Sve što mi je do tada delovalo čudno i neuobičajeno u vezi sa surogatstvom palo je u vodu. Uhvatila sam se za tu ideju kao za poslednju slamku spasa i nisam je puštala.
Kada je muž stigao, dugo smo razgovarali. Olakšavalo mi je to što od starta nije imao gard u odnosu na tu, mnogima nepojmljivu soluciju.
Nakon što smo utvrdili da smo oboje za, na red je došla i polemika o ceni, kao jedinoj problematičnoj stavki. Međutim, zajednički smo zaključili da cena ovog postupka vredi za nas svaku paru. Već i sam razgovor oko ovog vratio nam je veru u život i stvorila se nova mogućnost da dobijemo nešto najvrednije u životu – a to nema cenu. Ohrabrila nas je mogućnost da se celokupan iznos plaća u periodu od godinu dana na 3-4 rate, kao i to da već imamo neku ušteđevinu koju bismo iskoristili na početku, a za drugi deo možemo uzeti kredit iz banke.
Zajedno sa Sanjom smo napravili dobar plan i nakon nekoliko razgovora sa njom, odlučili da hrabro zagazimo u novu avanturu.
PRIPREME, PROCES I SUROGAT MAJKA
Cela procedura do momenta otpočinjanja samog medicinskog dela trajala je mesec dana. Sanja iz Link4MED-a je u svakodnevnom kontaktu sa nama i puno nam pomogla. Svi potrebni papiri su bili sređeni – dokumentacija potpisana i dostavljena u najkraćem mogućem roku.
Pomalo sam imala strah od nedovoljnog znanja jezika, ali još više od pravila i zakona meni nedovoljno poznate zemlje. Međutim, sve je prošlo lagano, jer u svakom trenutku sam imala pomoć i podršku.
I, naravno da sam se bezbroj puta do tada zapitala kakva će biti surogat majka našeg deteta, kako će je pronaći, zašto to radi… Nekako smo navikli da, kada se makar pomene surogat majčinstvo, ljudi imaju sto pitanja i milion neosnovanih predrasuda.
I, moram priznati, momenat upoznavanja sa surogat majkom preko Skajpa bio je neopisiv! Čim smo se ugledale, prepoznale smo svaka sebe u onoj drugoj, „osetile“ smo se i razumele. Bilo je mnogo emotivno. Ona je tako prijatna i smirena mlada žena, ima 29 godina i porodicu koju voli više od svega. Obožava svoje dvoje dece, a zbog svoje ljudskosti i saosećajnosti želi da pomogne i drugim ženama da se u toj ulozi ostvare. Zaista sam osetila kako svim srcem želi da mi pomogne i kako se, kako to samo žena ume, lako poistovetila sa mnom dok sam joj govorila o mojim izgubljenim trudnoćama.
NAJSLAĐE IŠČEKIVANJE NA SVETU
Ona je sada u petom mesecu trudnoće. U stalnom smo kontaktu. Zovem je da je pitam kako se oseća, šta radi, da li je osetila neki pokret moje bebe.
Dobijam stalne izveštaje tamošnjih lekara sa klinike u kojoj se sve obavlja o stanju ploda, slike i snimke sa ultrazvuka i sve druge informacije koje me zanimaju. Sanji i ostalom osoblju dugujem ogromnu zahvalnost za pomoć, srdačnost, razumevanje, što su bili uz mene kad god je nešto trebalo.
U našem domu vlada radost i slatko iščekivanje, jer u pitanju je najveća sreća u životu. Počinjemo polako da nabavljamo bebi opremu, a u izlozima redovno gledam odelca za bebu. Ono o čemu sam nekada samo sanjala, sada se ostvaruje!
Još samo da dočekamo i taj dan da donesemo našu bebu našoj kući. Pre toga čeka nas putovanje u zemlju surogat majke i momenat za koji znamo da će biti suza – prisustvovanje porođaju. Iako sam lišena tog iskustva da moje čedo sazreva unutar mene i da mogu da osetim njegove pokrete, barem će prva nedra na koja bude prislonjeno – biti moja. Nedra njegove majke.
Naša beba zvaće se Nada.
Tekst: B.P, koja je želela da ostane anonimna
Fotografije: Pixabay.com
Tokom septembra 2019. godine održavaće se informativne večeri o surogatstvu a biće moguće zakazati i individualne konsultacije sa Sanjom iz Link4MED-a u vašem gradu (Beograd, Novi Sad, Niš, Zagreb, Sarajevo).
