Gordana Marković Hromiš je mlada žena koja je, radeći posao u državnoj firmi, ostala nepokretna. Iako se kasnije dobrim delom oporavila, znala je da se nikada više neću vratiti na posao i raditi za nekog drugog.
S obzirom na to da platu od bolovanja nije primala, a da je suprugova plata bila nedovoljna da bi školovali dvoje dece dece i kupili lekove za Gordanu, zajedno sa suprugom se osmelila i pokrenula soptveni posao – dubinsko čišćenje. Prve mašine kupili su “na kredit”.
– Ko reskira, taj profitira – kroz smeh priča Gordana i nastavlja – Bilo je ili, ili… Presekli smo i odlučili da kupimo sve mašine koje su nam potrebne za dubinsko pranje automobila, nameštaja, kao i mašinu za pranje tepiha. To je bilo jedino sto nam je padalo na pamet, kako bismo uskladili njegov posao koji radi za jednu firmu i privatni posao.
Ona tvrdi da im je najteži momenat u poslovanju bio kad su im mašine stigle.
– Mi gledamo u njih, one u nas – šaljivo će Gordana – Kako pronaći klijente, gde? Naravno, muž je počeo da se praksa kod naše kuće. Posao je neočekivano brzo „krenuo“.
Ravnopravna podela posla
Najveći deo posla u njihovom servisu za dubinsko pranje Gile Deepclean obavlja Gordanin suprug Igor (Gile), a Gordana je zadužena za marketing. Mada, i ona često “zasuče rukave” i pomogne mu. Tako da se ovo, s pravom, može nazvati porodičnim biznisom.
– Većinu posla je suprug sam obavljao dok ja nisam stala na noge. Sad radimo skoro sve zajedno. Neke teže poslove ja ne radim, ja mu dođem kao ispomoć (smeh). Za marketing sam ja zadužena, jer dok sam bila nepokretna, iz kreveta ništa drugo nisam ni mogla, nego da reklamiram i zakazujem klijentima termine – priseća se Gordana.
Kao najlepše u ovom poslu, Goca ističe sticanje novih poznanstava, od kojih su im neki klijenti postali i prijatelji. Takođe im “vetar u leđa” daju zadovoljni klijenti koji ih preporučuju svojim poznanicima.
Privatni biznis – korak ka oporavku
Koliko god, možda, zvučalo neobično, ovoj hrabroj ženi je upravo njihov porodični posao pomogao da se oporavi od bolesti.
– Gledala sam supruga kako trči sa jednog posla na drugi, a uz sve to, uspeva da spremi ručak, decu spakuje za školu, okupa ih, uspava, a mene vuče od jednog doktora do drugog. Bilo je strašno posmatrati ga, osećala sam se tako beskorisno!
Gordana veruje da je od tolike želje da pomogne preopterećenom suprugu, stala na noge posle šest meseci ležanja u krevetu.
Ova rođena Tuzlanka, a sada Novosađanka, sigurna je da je za njihov uspeh u poslu zaslužan njihov maksimalni trud i spremnost da u hitnim slučajevima izađu u susret. Takođe, smatra da su ona i suprug upamtljivi jer rade zajedno i da je klijentima taj prizor simpatičan.
Upornost koja se – isplati
Interesantno je i da je naša sagovornica bila prvakinja u plivanju. Od svojih karakterističnih osobina, ističe upornost u svemu, što je, tvrdi, nekad dobro, a nekad baš i nije .
– Što zacrtam, ja to moram i da uradim! – kaže Gordana.
A ženama koje se kolebaju da li da započnu svoj biznis ili ne, Gordana poručuje:
– Od kolebanja nema hleba! Sad ili nikad! Pa šta bog da .
Majka trinaestogodišnje Belme i četvorogodišnjeg Andreja kaže da su joj najteži momenti kada decu ne vidi po ceo dan i kada nedeljom nisu zajedno za ručkom. Ipak, vredi i prekovremeno raditi za one najslađe trenutke, kada su negde u prirodi i gledaju svoju nasmejanu i srećnu decu.
– Imamo sreće što su muževljevi roditelji tu, kuća do kuće, pa nam i oni maksimalno pomažu. Uspemo oko svega da se organizujemo i za sad je sve dobro. Iskreno, ne znam kako bi da njih nema…
A kako to zaista izgleda?
Gordanin prosečan radni dan izgleda ovako:
– Probudim se, pogledam u inboks i odgovorim kome šta treba. Ustanem i napravim kafu i deci doručak. Ubrzo posle toga kuvam ručak. Dok se ručak kuva, ja uradim po kući šta treba. Kad muž dođe sa posla, ručamo i idemo da radimo. Ako završimo posao u “pristojno” vreme, zovemo društvo ili idemo sa decom negde. Vikendom nas nema od 8-23 časa. Tad decu i ne vidimo.
Prilično naporna svakodnevica, rekli bi mnogi od nas. No, Gordana je primer gde upornost, volja i hrabrost “čupaju” iz bolesti i teraju u neprestanu borbu za bolje sutra.
A ova žena se bori – lavovski.
Fotografije: iz privatne arhive Gordane Marković Hromiš
