Za sve su krive bajke.
Gomila ih je na polici…
Tvrdi povez, meki povez, slikovnica, slagalica. Sve princeza do princeze, glava me zabole.
Pitam je koju bajku želi da čitamo.
– Bilo koju, samo da nema princeza – kaže.
– Što?? Iskolačih oči na sopstveno dete.
– Pa one bi samo da se udaju, da budu najlepše i tako da žive srećno do kraja života.
Bum. Puf. Tras. Zvek.
Odzvanja mi ta njena rečenica u glavi, pali alarme i ispaljuje vatromete u nebo.
Pa majku mu, ubolo dete direkt u istinu.
I ja, na pragu četrdesetih, tek sada od deteta naučih šta nas je toliko upropastilo.
Bajke.
Bajke, tako mi majke!
Bajke su krive za sve!
Upustih se u analizu, pa sve prevrćem po policama kao sumanuta.
Krenuh od Pepeljuge
Kratkom analizom zaključih da je dotična rintala za sestrama, imala nadrndanu maćehu i shvatila da će je jedino udaja za lovarnog frajera izvući iz bedak situacije. Neki pastir prosto nije dolazio u obzir. Ne, morao je biti princ. Lepi, situirani princ!
Zatim, Sneki i 7 patuljaka
Da vidimo šta ona kaže. Aha. Sneki je proterana u šumu gde je lovac trebao da je ubije.
I, šta je uradila Sneki? Ne, nije se smuvala sa lovcem, ne. Nije se smuvala ni sa nekim drvosečom Milutinom, recimo. Ne.
Sneki je mudra. Sneki je čekala da naiđe džek pot. Kako joj za sve te godine koliko je živela sa 7 patuljaka ni jedan nije zapao za oko, a svi vredni, radni, pitam se? Pa nije luda da živi u šumskoj zabiti sa mužem i šestoricom devera rudara!
Nee, Sneki je čekala genetski bogatog – šta? Princa!
Mogla bih da se zakunem da je bar jedan od tih 7 patuljaka pokušao da je poljubi onako onesveštenu pre nego što je naišao princ, nego se ona garant folirala i nije htela da se probudi dok je ne cmokne onaj na kojeg se nameračila. Princ. Dabome da je princ.
Princeza na zrnu graška
E ta mi je tek digla živac.
Ma vidi ti nje. Mnooogo je bitno to što dotična ima osetljivu kožu pa je osetila zrno graška i ispod 30 dušeka. I ona sad, je l’ te, nije kao druge, ona je princeeeeza, jer je nažuljao grašak. GRAŠAK.
Ej, draga moja, nisi ti spavala na zaturenoj Lego kockici pod trticom, pa da vidiš šta je osetljiva koža…
Nisi ti bosa stala na bockalicu u 3 ujutru, pa videla sve zvezde, prefinjena nežnokoža persono…
I da, naravno da si se tako pirgave kože udala za princa, sigurno nisi za dermatologa iz Malog Mokrog Luga sa kreditom u švajcarcima, ako ti je već do nege kože…
Dakle, opet je izabran princ. Doduše, princ koji voli peškiriće, heklanu posteljinu i mekane dušekčiće. Got it?
Lepotica i zver?
Ha! E ta je mačka nadmašila sve ove prethodne! Ona lepa, a on ružan a bogat!
Vidim je kako razmišlja: ružan je, majku mu, ali je pun kao brod… Živi u dvorcu, bre… Jes’ da mi njegove dlake redovno zapušavaju slivnik i da zapišava ceo sprat, ma celu teritoriju, ali, ima love…
Kupio mi ‘aljine, ne moram više u seknd hend, zbogom viršle na akciji, zdravo losose!
I naravno, udade se lepotica, zver se malo emancipovala, svima lepo.
I? Šta je moje dete „pametno“ naučilo iz tih bajki?
1.) Potrudi se da budeš lepša od svojih polusestara i da nabiješ nogu Ličku u cipelu Bečku kako znaš i umeš
2.) Muvaće te i lovci i drvoseče i patuljci i životinje, ali ti se pravi mrtva dok ti ne naiđe neko ko ima dvorac (ali ipak probaj svaku jabuku koja ti se ponudi)
3.) Tripuj da si mnogo bitna i naglašavaj da si princeeeeza. Normalnim ljudima to ide na nerve, ali tebi i ne treba normalan, tebi treba princ da mu se slažeš uz milje i da zajedno slažete dušeke i posteljinu (muž će ti biti gej, nadam se da kapiraš?)
4.) Zažmuri malo, progledaj mu kroz kandže, pardon, prste. Pa šta ako je ružan? Ima pare? Lep je. Ima dvorac? Lep je. Smrdi na pokislog psa? Pa šta. Zver je? PA ŠTA. Lepota je u oku onog ko troši njegove pare. Ipak je princ PRINC!
Od danas čitamo samo basne.
Definitivno samo basne…
