Kada donesete odluku da prekinete zajednicu života, bilo da je u pitanju brak ili vanbračna zajednica, pitanja koje vas najviše muče su svakako ona koja se tiču dece. Kako da dete brže i lakše prihvati novonastalu situaciju? Da li će patiti? Kome će ono pripasti?
Kako bi dete što lakše prošlo kroz taj period i kako biste sebi što više olakšali, konsultujte se sa stručnjacima iz ove oblasti, koji će vam pomoći da na najbolji način saopštite detetu da se razvodite i kako da dete to najlakše prihvati i ne doživi traumu. Svakako da uvek morate imati na umu da ste vi i partner, bez obzira na razvod, detetu zauvek u ulozi roditelja.
Ovim tekstom ćemo ukazati na zakonsku regulativu ove oblasti u našoj zemlji.
Naime, kada dođe do razvoda braka ili prestanka vanbračne zajednice između partnera koji imaju zajedničku decu, bilo da je u pitanju sporazum ili postupak po tužbi pred sudom, jedno od pitanja koje se mora regulisati tiče se starateljstva nad maloletnom decom, odnosno vršenja roditeljskog prava. Naše zakonodavstvo poznaje dva načina vršenja roditeljskog prava: zajedničko i samostalno.
Zajedničko vršenje roditeljskog prava
Pod zajedničkim vršenjem roditeljskog prava podrazumeva se da bivši partneri i nakon prestanka zajednice života sve odluke koje se tiču dece i dalje donose zajednički i sporazumno.
Ovaj način vršenja roditeljskog prava se preporučuje kod roditelja koji su nakon prekida zajednice ostali u dobrim odnosima, kod kojih postoji međusobno poštovanje i dobra komunikacija. Praksa je pokazala da su i deca u takvoj situaciji mnogo lakše podnela razdvajanje oca i majke. Međutim, istovremeno ovo je i veoma zahtevan model, jer iziskuje od bivših partnera da se ponašaju kao da su i dalje u braku, zbog potrebe za čestim kontaktima i svakodnevnim dogovorima oko brojnih pitanja koja se tiču života deteta. Jer, roditeljsko pravo je nedeljivo i ne može biti određeno da jedan roditelj viši pojedina prava koja ulaze u sastav roditeljskog prava, a da neka druga prava vrši drugi roditelj.
Roditelji će zajednički vršiti roditeljsko pravo i nakon prestanka zajednice života ukoliko su o tome zaključili pismeni sporazum i ukoliko je sud procenio da je takav sporazum u najboljem interesu deteta. Sastavni deo ovog sporazuma jeste i mesto prebivališta deteta, odnosno gde će i sa kim dete živeti. Dakle, dete živi samo sa jednim roditeljem, dok se dinamika viđanja sa drugim roditeljem određuje u dogovoru i zavisno od obaveza.
Ukoliko između roditelja postoje konflikti, loša komunikacija i drugi problemi koji su uslovili razvod braka, ovaj model nije preporučljiv i treba ga izbeći.
Samostalno vršenje roditeljskog prava
Samostalno vršenje roditeljskog prava podrazumeva da će zajednička deca biti poverena jednom roditelju, uz istovremeno određivanje načina održavanja ličnih odnosa sa drugim roditeljem i visine izdržavanja. Roditelj kome deca nisu poverena ima pravo da sa njima održava kontakt, da ih izdržava, kao i da odlučuje o svim pitanjima koja bitno utiču na život dece (kao što je promena prebivališta, obrazovanje, veći medicinski zahvati, raspolaganje imovinom veće vrednosti i sl.).
Roditelji mogu postići sporazum i o samostalnom vršenju roditeljskog prava. Međutim, ukoliko između bivših partnera ne postoji takav sporazum ili on nije u najboljem interesu deteta, sud je taj koji donosi konačnu odluku, uz uvažavanje mišljenja Centra za socijalni rad kao organa starateljstva, a pre svega uvek i jedino vodeći računa o interesu deteta. Centar u svom nalazu vrši procenu celokupne dotadašnje porodične situacije, odnosno koji od roditelja je do tada predstavljao važniju emocionalnu podršku, ko je više bio orijentisan ka deci, više vremena provodio sa njima, vodio ih u školu, pomagao oko domaćih zadataka i slično. Emocionalna potpora je za decu mnogo bitnija od materijalne i stambene situacije.
U praksi su najčešće situacije zbog kojih se sud odlučuje da starateljstvo poveri samo jednom roditelju: teška bolest roditelja, odsustvo zbog prirode posla ili zbog lečenja, izdržavanje kazne zatvora ili je roditelj prepustio staranje o detetu drugom roditelju. Takođe, roditelj nije u mogućnosti da vrši roditeljsko pravo ukoliko je maloletan, a emancipacijom nije stekao potpunu poslovnu sposobnost ili je lišen poslovne sposobnosti, kao i kada se odrekao roditeljskog prava.
Da li dete ima pravo da slobodno izrazi svoje mišljenje?
Da, u našem Porodičinom zakonu izričito je priznato pravo deteta da slobodno izrazi svoje mišljenje, pravo da bude saslušano i ozbiljno shvaćeno.
Dete koje je navršilo 10. godinu života može neposredno da izrazi mišljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlučuje o njegovim pravima. Dete ovog uzrasta može samo, odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove, da se obrati sudu ili organu uprave i da zatraži pomoć u ostvarivanju ovog prava. Sud i organ uprave u saradnji sa školskim psihologom, odnosno organom starateljstva, porodičnim savetovalištem i drugom ustanovom specijalizovanom za posredovanje u porodičnim odnosima, utvrđuje mišljenje deteta u prisustvu osobe koju je dete samo izabralo. Dakle, sud ne utvrđuje želju odnosno mišljenje deteta uzimanjem formalne izjave, već u saradnji sa psihologom ili stučnim timom oragana starateljstva.
Osim toga, Porodični zakon predviđa da dete koje je navršilo 15. godinu života i sposobno je za rasuđivanje može da odluči sa kojim će roditeljem živeti, kao i to na koji način će održavati lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi.
Kod donošenja odluke u ovim sporovima sud uvek gleda šta je za dete najbolje ili za kog roditelja je ono više vezano. Iako u najvećem broju slučajeva deca pripadnu majci, nije tačno uvreženo mišljenje da otac dobija starateljstvo samo u slučajevima kada je majka nepodobna i socijalno problematična. Međutim, kakva god da je odluka suda, ono što ne smete da zaboravite je da i nakon te odluke nastavite da budete roditelji. Savesno obavljajte svoju ulogu roditelja, jer ta uloga ne prestaje kada se partnerski odnosi završe. Vi ste roditelji zauvek. Zato budite najbolji roditelji svom detetu, jer je ono najvažnije.
Autor teksta: Dragana Deljanin, advokat
Fotografije: Pixabay.com
