U letnjim mesecima trovanja hranom se javljaju češće u odnosu na druga godišnja doba. Razlog su visoke spoljne temperature, neadekvatno držanje namirnica i slično. Ono se najčešće dešava u uslovima kolektivnog smeštaja, vrtićima, školama, na đačkim ekskurzijama i po restoranima brze hrane. Međutim, treba imati u vidu da je svaka kuhinja mogući izvor trovanja, naročito tokom leta, zbog visoke spoljašnje temperature. Tada su namirnice podložnije kvarenju, a toplota pogoduje razmnožavanju mikroorganizama. Kod sumnje na trovanje hranom treba uzeti detaljnu anamnezu o namirnicama unetih u prethodnom periodu i obratiti pažnju na poreklo namirnica, kao i postojanje simptoma trovanja hranom u okolini.
Šta uzrokuje trovanje hranom?
Uzročnici trovanja vrlo često su bakterije i njihovi toksini, ali to mogu da budu i virusi i paraziti. Od bakterija u velikom procentu slučajeva se radi o salmoneli (Salmonella enteritidis), koja se razmožava u sirovom živinskom mesu i jajima. Pored toga, može se javiti i stafilokokno trovanje hranom (Staphilococcus aureus), koje se odlikuje brzim nastankom simptoma i znakova, 30-40 minuta od unosa zaražene namirnice. Uzročnik takođe može biti i toksigena E.coli, Clostridium difficile, Campilobacter, potom norovirus, ali i druge bakterije i virusi. Treba imati u vidu da hrana kontaminirana ovim mikroorganizmima nema spolja vidljive znakove kvarenja, što povećava mogućnost neprimetne zaraze.
Simptomi trovanja hranom
Najčešće se javljaju trovanja hranom sa kratkom inkubacijom, gde je uzročnik stafilokokni toksin. Odlika je vrlo kratka inkubacija (1-6 sati), početak bolesti nagao. Od simptoma dominiraju muka, gađenje, povraćanje, grčevi u trbuhu, ređe pojava lošije formiranih do tečnih stolica. Ponekada se u stolici mogu javiti i tragovi sveže krvi. Gubitak tečnosti brzo dovodi do opšte slabosti, dehidracije, neretko sa kolapsom. Telesna temperatura može biti povišena ali i ne mora. Za kratko vreme (12-18 časova) dolazi do potpunog oporavka (tok bolesti liči na „letnju oluju“).
Trovanje hranom – lečenje i dijeta
Kada je u pitanju dete koje uporno povraća, ima dijareju i povišenu telesnu temperaturu, ključni problem je dehidracija. Stoga je terapija obavezna i neophodna. U lakšim slučajevima trovanja rehidracija može da se obavi i unošenjem tečnosti na usta, odnosno pojenjem deteta. Preporuka je 2-5ml rehidracionog rastvora ili razblaženog soka od jabuke na svakih 5 minuta. Međutim, ukoliko to nije moguće, onda se pacijent intravenski rehidrira, odnosno prima infuziju u cilju nadoknade tečnosti.
Nakon stabilizacije stanja deteta, potrebna je dijeta, odnosno takozvana „lakša“ ishrana, što podrazumeva unos lako svarljivih namirnica: čaj, supa, bareni krompir i pirinač, dvopek i sl.
Kako smanjiti mogućnost trovanja hranom?
Uvek treba pažljivo birati namirnice uz odgovarajuće higijenske mere. Čest problem je neodgovarajuće čuvanje i priprema hrane. Na prvom mestu treba izbegavati nedovoljno termički obrađeno meso i jaja, kao i mleveno meso koje je tokom procesa obrade prošlo kroz ruke većeg broja ljudi.
Takođe, velika opasnost su i poslastice napravljene od sirovih jaja: torte, kolači, sladoled, kremovi, kao i majonez.
Informišite se i o ostalim letnjim nedaćama, kao što su sunčanica, opekotine od sunca i alergija na sunce.
